Prijem
Kako?
Svakako?
Slikom,recju,smajlijima,pesmama....ali samo je vazno da se ljubimo ( bez obzira na ovaj grip )
Svakako?
Slikom,recju,smajlijima,pesmama....ali samo je vazno da se ljubimo ( bez obzira na ovaj grip )
4 posters
Hajde da se ljubimo
Slovenska- Broj poruka : 173
Datum upisa : 03.02.2010
Godina : 62
Lokacija : Smederevo
gorskooko- Broj poruka : 109
Datum upisa : 05.02.2010
A to sto su nos i rame u trendu, nista, a? 
Slovenska- Broj poruka : 173
Datum upisa : 03.02.2010
Godina : 62
Lokacija : Smederevo
Pa nisam znalaaaaaaaaaaa
gorskooko- Broj poruka : 109
Datum upisa : 05.02.2010
cik poljubi mrava/injak 
golubicabijela- Broj poruka : 14
Datum upisa : 08.02.2010
Godina : 40
Lokacija : Sarajevo
Hajde da se ljubimo...najluđe je na kiši...ljubimo se na kiši.
golubicabijela- Broj poruka : 14
Datum upisa : 08.02.2010
Godina : 40
Lokacija : Sarajevo
golubicabijela- Broj poruka : 14
Datum upisa : 08.02.2010
Godina : 40
Lokacija : Sarajevo
golubicabijela- Broj poruka : 14
Datum upisa : 08.02.2010
Godina : 40
Lokacija : Sarajevo
golubicabijela- Broj poruka : 14
Datum upisa : 08.02.2010
Godina : 40
Lokacija : Sarajevo
Slovenska- Broj poruka : 173
Datum upisa : 03.02.2010
Godina : 62
Lokacija : Smederevo
Jana- Broj poruka : 649
Datum upisa : 06.02.2010
Godina : 40
Lokacija : Sarajevo
Poljubac – taj čudesni začin života
Ljubljenje omogućava potencijalnim partnerima da osete feromone onog drugog i na taj način saznaju da li se biološki poklapaju, ističe Gordon Galup, evolucioni psiholog
Dok se većina životinja „ljubi” dodirujući se nosevima, ljudi su, što se toga tiče, veoma originalni, jer za poljubac koriste – usne. Poljupcem u obraz često izražavamo srdačan pozdrav, dobrodošlicu, čestitke, dok je strastveni poljubac muškarca i žene najlepši i najsnažniji ljubavni dodir.
Antropolozi izgleda ne mogu da se usaglase da li je ljubljenje naučeno ili instinktivno ponašanje. Neki ga povezuju sa timarenjem koje je prisutno kod životinja, dok drugi smatraju da se ljubljenje razvilo iz primitivnog načina hranjenja, kada bi majka prvo sažvakala hranu, a zatim je dala detetu.
Gordon Galup, evolucioni psiholog, tvrdi da kada se dve osobe poljube dolazi do razmene brojnih hemijskih informacija. „Ljubljenje omogućava potencijalnim partnerima da osete feromone onog drugog i na taj način saznaju da li se biološki poklapaju i da li će njihovi potomci imati bolji imunitet i veću šansu da prežive”, zaključuje Galup u svom istraživanju. Prema mišljenju psihoanalitičara Sigmunda Frojda, usta predstavljaju polnost, a poljubac hranu, pa uskraćujući poljubac partneru lišavamo ga toliko potrebne emotivne hrane i bliskosti.
Nauka koja se bavi proučavanjem ljubljenja naziva se filematologija. Naučnici tvrde da se pri strastvenom poljupcu koriste 34 mišića lica i da se za minut ljubljenja potroši 26 kalorija. Postoji i pomalo zastrašujući podatak da se za to vreme razmeni više od 25 miliona bakterija. Ljubljenje šalje iste poruke mozgu kao, na primer, skakanje padobranom ili intenzivno trčanje. Srce brže kuca i disanje postaje duboko i neravnomerno. Poljupci stvaraju osećaj prijatnosti i doprinose fizičkoj ravnoteži tela, povećavaju odbrambene sposobnosti organizma, podmlađuju kožu i podižu samopouzdanje. Naučnici takođe daju odgovor zašto zatvaramo oči kada se ljubimo. Naime, usled seksualnog uzbuđenja zenice se šire, što zbunjuje mozak pa on misli da je mrak.
Bilo da poljubac ima romantično značenje, ili je simbol poštovanja i pozdrava, ljubljenje je običaj poznat gotovo svim kulturama. Načini na koji se razmenjuju poljupci razlikuju se.
Počnimo od poljupca u obraz. Kod nas, kao i u Rusiji i Egiptu običaj je poljubiti se tri puta. Amerikanci se obično ljube samo jedanput. Razmenjivanje poljubaca u obraz u Skandinaviji je veoma retko, pogotovo u javnosti, dok se na to u jugoistočnoj Aziji gleda sa ogromnim prekorom. Na Galapagosu žene se ljube isključivo u desni obraz, a u Omanu nije neobično da se posle rukovanja muškarci poljube u nos.
Ljubljenje ruke je ritual pozdrava i iskazivanja poštovanja. Vodi poreklo sa španskih dvorova u 17. i 18. veku kada su podanici izražavali poštovanje i potčinjenost ljubeći pečatni prsten vladara. Danas je ovaj vid poljupca ostao najčešće rezervisan za članove konzervativne više klase i diplomate, mada se na njega gleda i kao na džentlmenski akt.
Eskimski poljubac je naziv za pozdrav trljanjem noseva. Pogrešna je pretpostavka da Eskimi to rade zato što bi im se usne od hladnoće zaledile i zalepile jedna za druge. U stvari to je potpuno neerotski pozdrav, sličan rukovanju za ljude kojima su pri susretu najčešće otkrivene samo nos i oči.
Dolazimo do svima omiljenog „francuskog” poljupca. Duboki poljubac ili poljubac jezikom gotovo uvek označava romantični odnos. Ljubljenje „po francuski” stimuliše usne, jezik i usta, područja veoma osetljiva na dodir. Ovaj poljubac se smatra veoma prijatnim i izuzetno intimnim.
Poljupci su nezaobilazni prilikom proslava i praznika. Uobičajeno je da sklapanje braka mladenci zapečate poljupcem, što u hrišćanstvu simbolizuje razmenu duša između mlade i mladoženje, potvrđujući da „dvoje postaje jedno”. U vreme novogodišnjih praznika poseban običaj predstavlja ljubljenje ispod imele. Ova tradicija poreklo vodi iz Engleske. Imela se stavlja na dovratak i, ako se muškarac i žena nađu pod njom, od njih se očekuje da se poljube. U nekim kulturama postoji običaj da se tačno u ponoć u novogodišnjoj noći neko poljubi. Sujeverni smatraju da nas, ako tada ostanemo bez poljupca, čeka godina usamljenosti.
Postoje brojni zanimljivi podaci u vezi sa ljubljenjem. Na primer, da li ste znali da je međunarodni dan ljubljenja 5. februar? U septembru 2007. oboren je Ginisov rekord u ljubljenju i to u Bosni gde je 6.980 parova razmenjivalo poljupce 10 sekundi. Najduži zabeleženi poljubac odigrao se u Izraelu i trajao je 30 sati i 45 minuta. Alfred Volfram poljubio je najviše ljudi – više od 8.000 za osam časova. Afričko pleme Thonga ne praktikuje ljubljenje, jer ga smatra prljavim. Jedine životinje koje se ljube u usta su šimpanze, orangutani i mačke.
Osnovno pravilo je da ljubite one koji vam se sviđaju. Ako vam se desi da vas poljubi osoba koja vam se ne dopada potrudite se da joj sledećeg puta stavite do znanja da to više ne čini. Ipak, ne lišavajte se zadovoljstva zvanog poljubac, jer u pravom društvu to može biti jedno od najprijatnijih iskustava koje ćete osetiti u životu.
Ljubljenje omogućava potencijalnim partnerima da osete feromone onog drugog i na taj način saznaju da li se biološki poklapaju, ističe Gordon Galup, evolucioni psiholog
Dok se većina životinja „ljubi” dodirujući se nosevima, ljudi su, što se toga tiče, veoma originalni, jer za poljubac koriste – usne. Poljupcem u obraz često izražavamo srdačan pozdrav, dobrodošlicu, čestitke, dok je strastveni poljubac muškarca i žene najlepši i najsnažniji ljubavni dodir.
Antropolozi izgleda ne mogu da se usaglase da li je ljubljenje naučeno ili instinktivno ponašanje. Neki ga povezuju sa timarenjem koje je prisutno kod životinja, dok drugi smatraju da se ljubljenje razvilo iz primitivnog načina hranjenja, kada bi majka prvo sažvakala hranu, a zatim je dala detetu.
Gordon Galup, evolucioni psiholog, tvrdi da kada se dve osobe poljube dolazi do razmene brojnih hemijskih informacija. „Ljubljenje omogućava potencijalnim partnerima da osete feromone onog drugog i na taj način saznaju da li se biološki poklapaju i da li će njihovi potomci imati bolji imunitet i veću šansu da prežive”, zaključuje Galup u svom istraživanju. Prema mišljenju psihoanalitičara Sigmunda Frojda, usta predstavljaju polnost, a poljubac hranu, pa uskraćujući poljubac partneru lišavamo ga toliko potrebne emotivne hrane i bliskosti.
Nauka koja se bavi proučavanjem ljubljenja naziva se filematologija. Naučnici tvrde da se pri strastvenom poljupcu koriste 34 mišića lica i da se za minut ljubljenja potroši 26 kalorija. Postoji i pomalo zastrašujući podatak da se za to vreme razmeni više od 25 miliona bakterija. Ljubljenje šalje iste poruke mozgu kao, na primer, skakanje padobranom ili intenzivno trčanje. Srce brže kuca i disanje postaje duboko i neravnomerno. Poljupci stvaraju osećaj prijatnosti i doprinose fizičkoj ravnoteži tela, povećavaju odbrambene sposobnosti organizma, podmlađuju kožu i podižu samopouzdanje. Naučnici takođe daju odgovor zašto zatvaramo oči kada se ljubimo. Naime, usled seksualnog uzbuđenja zenice se šire, što zbunjuje mozak pa on misli da je mrak.
Bilo da poljubac ima romantično značenje, ili je simbol poštovanja i pozdrava, ljubljenje je običaj poznat gotovo svim kulturama. Načini na koji se razmenjuju poljupci razlikuju se.
Počnimo od poljupca u obraz. Kod nas, kao i u Rusiji i Egiptu običaj je poljubiti se tri puta. Amerikanci se obično ljube samo jedanput. Razmenjivanje poljubaca u obraz u Skandinaviji je veoma retko, pogotovo u javnosti, dok se na to u jugoistočnoj Aziji gleda sa ogromnim prekorom. Na Galapagosu žene se ljube isključivo u desni obraz, a u Omanu nije neobično da se posle rukovanja muškarci poljube u nos.
Ljubljenje ruke je ritual pozdrava i iskazivanja poštovanja. Vodi poreklo sa španskih dvorova u 17. i 18. veku kada su podanici izražavali poštovanje i potčinjenost ljubeći pečatni prsten vladara. Danas je ovaj vid poljupca ostao najčešće rezervisan za članove konzervativne više klase i diplomate, mada se na njega gleda i kao na džentlmenski akt.
Eskimski poljubac je naziv za pozdrav trljanjem noseva. Pogrešna je pretpostavka da Eskimi to rade zato što bi im se usne od hladnoće zaledile i zalepile jedna za druge. U stvari to je potpuno neerotski pozdrav, sličan rukovanju za ljude kojima su pri susretu najčešće otkrivene samo nos i oči.
Dolazimo do svima omiljenog „francuskog” poljupca. Duboki poljubac ili poljubac jezikom gotovo uvek označava romantični odnos. Ljubljenje „po francuski” stimuliše usne, jezik i usta, područja veoma osetljiva na dodir. Ovaj poljubac se smatra veoma prijatnim i izuzetno intimnim.
Poljupci su nezaobilazni prilikom proslava i praznika. Uobičajeno je da sklapanje braka mladenci zapečate poljupcem, što u hrišćanstvu simbolizuje razmenu duša između mlade i mladoženje, potvrđujući da „dvoje postaje jedno”. U vreme novogodišnjih praznika poseban običaj predstavlja ljubljenje ispod imele. Ova tradicija poreklo vodi iz Engleske. Imela se stavlja na dovratak i, ako se muškarac i žena nađu pod njom, od njih se očekuje da se poljube. U nekim kulturama postoji običaj da se tačno u ponoć u novogodišnjoj noći neko poljubi. Sujeverni smatraju da nas, ako tada ostanemo bez poljupca, čeka godina usamljenosti.
Postoje brojni zanimljivi podaci u vezi sa ljubljenjem. Na primer, da li ste znali da je međunarodni dan ljubljenja 5. februar? U septembru 2007. oboren je Ginisov rekord u ljubljenju i to u Bosni gde je 6.980 parova razmenjivalo poljupce 10 sekundi. Najduži zabeleženi poljubac odigrao se u Izraelu i trajao je 30 sati i 45 minuta. Alfred Volfram poljubio je najviše ljudi – više od 8.000 za osam časova. Afričko pleme Thonga ne praktikuje ljubljenje, jer ga smatra prljavim. Jedine životinje koje se ljube u usta su šimpanze, orangutani i mačke.
Osnovno pravilo je da ljubite one koji vam se sviđaju. Ako vam se desi da vas poljubi osoba koja vam se ne dopada potrudite se da joj sledećeg puta stavite do znanja da to više ne čini. Ipak, ne lišavajte se zadovoljstva zvanog poljubac, jer u pravom društvu to može biti jedno od najprijatnijih iskustava koje ćete osetiti u životu.
Jana- Broj poruka : 649
Datum upisa : 06.02.2010
Godina : 40
Lokacija : Sarajevo
Similar topics
