Prijem
Zapocinjem meni najdrazom pesmom
V E K O V I
V E K O V I
2 posters
Slovenska
Slovenska- Broj poruka : 173
Datum upisa : 03.02.2010
Godina : 62
Lokacija : Smederevo
Jana- Broj poruka : 649
Datum upisa : 06.02.2010
Godina : 40
Lokacija : Sarajevo
Nije mi potpuno jasno što se traži: da mi napišemo par stihova na temu-vekovi-ili nešto drugo?
Slovenska- Broj poruka : 173
Datum upisa : 03.02.2010
Godina : 62
Lokacija : Smederevo
Jana ::Nije mi potpuno jasno što se traži: da mi napišemo par stihova na temu-vekovi-ili nešto drugo?
Ovo je moj kutak za poeziju, ali nisam a copy/paste
To je odgovor mila moja...
Slovenska- Broj poruka : 173
Datum upisa : 03.02.2010
Godina : 62
Lokacija : Smederevo
Pesma otkosa
Sestra sam klasju zrelom poleglom,
nestala u zenici crnoj, odbegloj.
U zlatno obojena,naramak veselja nosila,
zuto mi blistalo,ja se zrnom ponoslila.
Uzvisila nebo nad klasjem rodnim,
u vrisak se pretvarala na njivama plodnim.
Kisu sam zemljici svojoj igrom prizivala
ruke sirila,najlepse darove od srece tkala.
Licem sam nebesima price kazivala,
korakom srece ja srecu sam zvala.
Otkosima sam radosna vlati trava krala
cikom sam jutarnje magle dizala,
da poklanjam umela,da grlim znala,
kasnila,jurila,nasmejana stizala.
U obzorjima purpurnim sretna se budila,
stopa mi trag u veselje iskapan.
Znam da sam volela , ja zivot ljubila
cup prepun nadanja pronasla zakopan.
Treptaj sam bila, tek treptaj radosti
u lenje letnje veceri, mazne, vrele.
Uzdah sam bila nemirne mladosti
zasto su me, sudjenice, nesrecom proklele?
Proklele bremenom teskog stradanja,
otrov mi na usne krvave iskapale.
Nisu pomogle suze,ni moja jadanja,
da verujem nisu mi dale.
Slovenska
Sestra sam klasju zrelom poleglom,
nestala u zenici crnoj, odbegloj.
U zlatno obojena,naramak veselja nosila,
zuto mi blistalo,ja se zrnom ponoslila.
Uzvisila nebo nad klasjem rodnim,
u vrisak se pretvarala na njivama plodnim.
Kisu sam zemljici svojoj igrom prizivala
ruke sirila,najlepse darove od srece tkala.
Licem sam nebesima price kazivala,
korakom srece ja srecu sam zvala.
Otkosima sam radosna vlati trava krala
cikom sam jutarnje magle dizala,
da poklanjam umela,da grlim znala,
kasnila,jurila,nasmejana stizala.
U obzorjima purpurnim sretna se budila,
stopa mi trag u veselje iskapan.
Znam da sam volela , ja zivot ljubila
cup prepun nadanja pronasla zakopan.
Treptaj sam bila, tek treptaj radosti
u lenje letnje veceri, mazne, vrele.
Uzdah sam bila nemirne mladosti
zasto su me, sudjenice, nesrecom proklele?
Proklele bremenom teskog stradanja,
otrov mi na usne krvave iskapale.
Nisu pomogle suze,ni moja jadanja,
da verujem nisu mi dale.
Slovenska
Slovenska- Broj poruka : 173
Datum upisa : 03.02.2010
Godina : 62
Lokacija : Smederevo
Po milosti Bozjoj
Po milosti Bozjoj snezne hladne noci
ovom sam svetu poklonila prvi plac.
Nije se tada znalo hocu li ikad moci
da izbegnem ostricu da izbegnem mac.
Po milosti Bozjoj ugledah ipak novi dan
bljestavog jutra svanuce, usnih svoj san.
Po milosti Bozjoj zacuh majcin mio glas
osetih beskrajnu neznost i duse lepotu.
Osecajim snaznim shvatih da moj je spas.
U bolu me bolna radjala, poklonila zivotu.
Po milosti Bozjoj, plima me ljubavi uzela
kolevka cvecem posuta, sreca me htela.
Po milosti Bozjoj ja koracam ociju otvorenih
po svetu ovom cudnom, veselom i tuznom.
Pesme sam nezne slusala dlanova rasirenih
ne dajuc na dlan icem tuznom zlom il' ruznom..
Po milosti Bozjoj sreca me ljubavlju obukla
jos haljine takve nosim, ne nisam ih svukla.
Po milosti Bozjoj i Njegovoj svevisnjoj volji
hodam, lutam, nalazim pravac samo svoj.
Moji su dani teski, dobri, ponekad bolji
jedno sigurno znam, uvek pronadjem spokoj.
Po milosti Bozjoj, po zelji i stalnim nadanjima
srce i dusu poklonih potpuno svojim voljenima.
Po milosti i Bozjoj pravdi ja zivot svoj zivim
majcinstvom kao poklonom najvecim obasjana.
Zivot me gazi, ja ga se plasim, ja mu se divim
ne bojim se rana, ja sam dete svih svojih dana.
Po milosti Bozjoj ja pesme pisem i placem
i snove svoje da zagrlim ja umem snazno.
Sece li me ocaj, ne uzvracam nikada macem
sreca i radost moga sina- jedino mi vazno.
Po milosti Bozjoj ja sam jos uvek tu.
Covek sam coveku u dobru i u zlu.
Slovenska
Po milosti Bozjoj snezne hladne noci
ovom sam svetu poklonila prvi plac.
Nije se tada znalo hocu li ikad moci
da izbegnem ostricu da izbegnem mac.
Po milosti Bozjoj ugledah ipak novi dan
bljestavog jutra svanuce, usnih svoj san.
Po milosti Bozjoj zacuh majcin mio glas
osetih beskrajnu neznost i duse lepotu.
Osecajim snaznim shvatih da moj je spas.
U bolu me bolna radjala, poklonila zivotu.
Po milosti Bozjoj, plima me ljubavi uzela
kolevka cvecem posuta, sreca me htela.
Po milosti Bozjoj ja koracam ociju otvorenih
po svetu ovom cudnom, veselom i tuznom.
Pesme sam nezne slusala dlanova rasirenih
ne dajuc na dlan icem tuznom zlom il' ruznom..
Po milosti Bozjoj sreca me ljubavlju obukla
jos haljine takve nosim, ne nisam ih svukla.
Po milosti Bozjoj i Njegovoj svevisnjoj volji
hodam, lutam, nalazim pravac samo svoj.
Moji su dani teski, dobri, ponekad bolji
jedno sigurno znam, uvek pronadjem spokoj.
Po milosti Bozjoj, po zelji i stalnim nadanjima
srce i dusu poklonih potpuno svojim voljenima.
Po milosti i Bozjoj pravdi ja zivot svoj zivim
majcinstvom kao poklonom najvecim obasjana.
Zivot me gazi, ja ga se plasim, ja mu se divim
ne bojim se rana, ja sam dete svih svojih dana.
Po milosti Bozjoj ja pesme pisem i placem
i snove svoje da zagrlim ja umem snazno.
Sece li me ocaj, ne uzvracam nikada macem
sreca i radost moga sina- jedino mi vazno.
Po milosti Bozjoj ja sam jos uvek tu.
Covek sam coveku u dobru i u zlu.
Slovenska
Slovenska- Broj poruka : 173
Datum upisa : 03.02.2010
Godina : 62
Lokacija : Smederevo
Na rastanku
Jos cujem zvuk tvog lakog koraka
na stazi nasih zarkih sastajanja.
Ne brini, sad sam drugacija, jaka
jaca od svih suza i svih rastajanja.
Jos glas tvoj ja cujem u mojoj dusi
toplinu kojom si nezno grlio me celu.
I sada, znaj, kada se sve lagano rusi
jos osecam tvoje poljupce na telu.
Jos gorim plamom dodira divljih, tvojih
i pamtim za navek to zadnje nase svitanje.
Jos iste vatre gore i dusa zarom plamti
znam, sad znam i ne postavljam pitanje.
Jos mi u srcu osta taj strasni, bolni tresak
vrata, koja si za sobom zauvek zatvorio
U svakom mom pogledu tvog je oka bljesak
pamticu zauvek iako si mi sve rane otvorio.
Volim te tugom i volim ovim bolom
volim secanjem na nase srecne dane.
Ne brini,jaka sam pred istinom golom
i onda kad iz duse suza vrela kane.
Slovenska
Jos cujem zvuk tvog lakog koraka
na stazi nasih zarkih sastajanja.
Ne brini, sad sam drugacija, jaka
jaca od svih suza i svih rastajanja.
Jos glas tvoj ja cujem u mojoj dusi
toplinu kojom si nezno grlio me celu.
I sada, znaj, kada se sve lagano rusi
jos osecam tvoje poljupce na telu.
Jos gorim plamom dodira divljih, tvojih
i pamtim za navek to zadnje nase svitanje.
Jos iste vatre gore i dusa zarom plamti
znam, sad znam i ne postavljam pitanje.
Jos mi u srcu osta taj strasni, bolni tresak
vrata, koja si za sobom zauvek zatvorio
U svakom mom pogledu tvog je oka bljesak
pamticu zauvek iako si mi sve rane otvorio.
Volim te tugom i volim ovim bolom
volim secanjem na nase srecne dane.
Ne brini,jaka sam pred istinom golom
i onda kad iz duse suza vrela kane.
Slovenska
|
|
|